splitskijudi

14.09.

Bija san jutros u Škveru. Lipi moj Škver. Tužni moj Škver.

Zeru fali da je prazan, mrvu do nečujnog, zamalo pa nepokretan. Tuga i žalost.

A lip li je ovi Škver. Meni najlipši.

Nigdi toliko dizalica šta nemiču.

Ganut.Tušta i tma mi u glavi i srcu. Pivan! Pivan!  Pade mi na pamet ona starohrvatska: "Znaš li kad si u depresiji? 

Kad se ni tuđem zlu više ne raduješ!"  

 Očisti, odmasti, operi, odsoli, opjeskari, skupi pjesak,
opraši, pridaj, oflekaj i ošpricaj: daj prvu ruku, pridaj, daj drugu ruku, pridaj, dajtreću ruku, pridaj, četvrtu i petu, pridaj. Nagucaj se prašine, para razređivača, plinova od boje čije kante nose upozorenja u obliku mrtvačkih glava. Udri se,  razbi se, upani, satari se, slomi se, prikini se. Samo AKZ. Pridaj! Pridaj! Pridaj!

nema in vanka - vrata in zavidaj

Čale šta nenosi očale, Baka šta je maka, GGoran za rad oran
i inžinjer Antonio (ko mu smi šta reć)  - dične mi kolege

Lijepo mi je govorila majka moja stara:

 

"Ako bi sine dragi, eura, dolara

bježi iz brodogradilišta -makar za stolara"

pa se mača laća Brane Busovača ...

"... ne slikaj me ... nisam se našminko"

veli meni alatničar, prijatelj moj Vinko

                                                                                         

                                                                                                      ovi najlipše glave je iz nabave,

                                                                                                      ovi u plavo šta sidi invalid je rada

                                                                                                     a ovi treći - po kvizovima strada!

                                        mrvu zere prospi znojić

inžinjeru B. inžinjeru B. 

... i brat mu Petar, i brat mu Šime, Branko i netjak mu Dragan

dizali su ovi škver na noge. A sad će Škver njima nogu? Nastavak slijedi u ovome blogu ...