Cila je lipa, nedebela.
Kučka jena Bela. Vesela. Kraj mene a
da mi se ne javi, da mi ga ne dobaci, proć nije htjela. Bela. Dobacila mi, neka nisan u kabrijoletu,
smješak. Neka san mali,
debeli jedvaodajuč pješak.
„Zdravi Vi i veseli Vi bili.“ Kroza zube procidi
mi Lily.
„I na uzici Vi bili.“ Nastavi kroza zube Lily. „Od konoplje ol na
svili. Cili. Tako mili. Prikinili. Ovisit o Sili. Uzimati ferije za gledat
turske serije! Di to ima! Pa šta šta su ka u liti klima!“
Klingonac.
Bosanski lonac.
Londonac.
Bože sačuvaj komarac.
Žmarac.
Mostarac.
Šta poznata je i šire a ne samo u svomen kvartu
La šta se da prostite
samo na prostritu Jon kartu.
Lhasa apso La.
Šta me ne banda.
Tour pravimo danas.
Obaćemo
Vanda.
Dogovoreno.
Ka ono
La sumča se. La šeta
La
prolazi sunčanon
stranon ulice.
La ne
pušta se s uzice.
La u
prolazu se svima dopala.
La bi u
pržini do na drugu bandu prokopala.
Zemje nan planete.
La ne
voli paštete. Guščije. I ispod paštete toste.
La ne
voli iznenadne goste.
Ka šta su ova prilipa tri.
Ćaća Justy, ćer mu
Lola i mali Caesar. Emgleski kokeri. I još španijeli. I još familja. I još suboton oli nediljon uvik tu. Ako nisu u Parizu, Dubaiu, Monaku ili u Solinu na konaku.
Skoro ćaći šest a
nji dvoje mališa imadu po deset miseci a ja osupnut lipoton ni snimit imena in
nisan zna pa ni jesan li dobro napisa neznan. Ako nisan ZNA SE! Naću opet ote
pase. Da san in ka vizitku. Neka su oni mramorne boje znadu sada podatke moje.
A nu me mene i moje mi sjene! Smišno smo ispali - reći će mi svak - parin vukodlak. S Njomen na sjene glavi stvarno vukom dlak. Dlakom vuk? Avijona zvuk. Ne daji vozaču avijona da se lati kamijona. Da ga vozi. Suviše znat život ugrozi.
A nu me mene i moje mi sjene! Smišno smo ispali - reći će mi svak - parin vukodlak. S Njomen na sjene glavi stvarno vukom dlak. Dlakom vuk? Avijona zvuk. Ne daji vozaču avijona da se lati kamijona. Da ga vozi. Suviše znat život ugrozi.
Facu nabacija. Ka i ja.
Nu! Nu mu face.
Ni ime mi ne zna. Ni koje san race.
Ni ja Njemu. Gordome. Maznome.
I još svašta nešta me.
Vićemo se u subotu. Nedilju.
I uživat u suncu i vremena izobilju.
I On i ja. Oba divna.
I masivna.
Ne iz Livna.
La
fantomsku imala. Mislila da je u Njon dite.
Čuje me mene! Štene.
La šta
mrzi pomisa na Charlya a kamo li mu biti blizon face
Neka su iste, lhasa apso race.
La šta joj oto nije
u redu
Al Jon opraštam jerbo san upozna na minut Edu.
La damski,
s vrlo malo u sebi nemira
Jedino Njozi ništa ne zamira
Jerbo Jon oto je Mira.
A mira? Mira nan svima triba.
Ka ditetu šta se u zipci ziba.
Ka čoviku kad u Zadar
dojde s otoka Oliba.
Triba? Potriba! Dogiba! Zdruga ol zgiba?
Jerbo oto Jon je druga. Ne prva, ne treća.
Druga Jon je. Prija. Sluga druga.
SREĆKO mi onako
kurtoazno: Lip mi se činiš. Potpuno prazno. Jel' oto zarazno. Jel' bi bar kavu
mazno? Ima Ti ovdi dobreg capuccina. Moš ga namazat na kruv ... gucaj dobreg
vina.
Šta ima veze šta san Te sitija imenjaka mi u Škver. Šta cota. Šta nesritna
je života. Šta čeka šta dočekati neće. Od mene mu šavam priko nikoliko ... na
tone ... lipo spakovane u vreće – sreće. Sriće. Biće! Sad ću Ti Gošći nešto
prišapnit. Ti se provaj omaknit.“
Čuja san samo: „Di si maLA la la la la!"
A onda se bidan pripa. Uteka brzinon ka granata iz topa.
Primila mu La počela
da kopa.
Koja pegula. Koja smola!
Otra nan SREĆKO ispod
stola.
KIRA ima 3 miseca. I gliste.
Pa je došla u Vanda da oto očiste.
Američka je stafordka.
Kako znan da ne voli
ni mrvu zere torte
pišen Jon pismu sloviman forte:
KIRA –
Ka glazba s harfe da mi svira.
KIRA ...
Pogledon name zabrinutim
KIRA
Ne govori mi da šutin
Makar u Blogu oto mogu
Makar u Blogovima
Tučen se s „bogoviman“
Jer oni o sebi tako misle
Ne gledaj me mene KIRA
Ne gledaj zabrinuto Don
Quiojtea Šakić Amira
Šta mu je jedina šansa
Sa Sanchom Pansom romansa
Pa neka se izidu, po cili
dan žderu
Šta neću bit im na smetnji u Škveru.
I isprika Ti Kirice, KIRA
nije mi bila namira
Tvoje lipo ime koristit
za opet se šNjiman borit, rogoborit, govorit, pisat i disat, urlikat, kričat, s pasiman pričat, ličit (ka piturat), ličit (ka nalikovat) ličit (ka liječiti).
Oprosti mi KIRA i Ti.
Fluffy je maltezer/terrier šta san ga zaboravija pitat ima li sina oli ćer. Znan da ima kilu došlo mi žaj beštiju milu. Da ću zaplakat, zaridat ...
al me FLUFFY oma nama uspija zavidat. Radošću repa šta ne zna di bi prije. Smješkom usta punih zub. Veseljem pa neka je s ovom pirjom i
pomalo grub. I neka ga šofer
krijomice zove Zumbul aga FLUFFY samo veseljem tira svakog vraga. A još kad se najidi pa gard
zauzme, pa reži od
FLUFFYA svaki promblem bježi. Biži. Riži. Aj se diži! Narode ne spavaj! Aj
radit! Novce zaradit!
Patuljasti angora zec s menom! I s imenom: CRNI. Nešta mu je. Ipak ima 9 godina. A to mu je ka 80 judskih. Ljuskih.
Ljudskih. Nije se maka. Trepnija. Muči. Ne govori šta i ja. Ali misli. Oba smo
se u ovu korpu stisli. A vakvi smo znali bit u mladosti i još nike pojedinosti:
Angora kunići
Točno porijeklo ovog kunića se ne zna. Spominje se da je iz zemalja oko Crnog mora kojega su mornari morskim putem 1723. godine prenijeli u Englesku i dalje se širio po Europi i ostalim kontinentima. U Francuskoj Savoji je bio raširen i tamo su ga nazivali sirotinjskom ovcom. Ime angora je dobilo zbog sličnosti vune s vunom angorske koze.
Nastanak pasmine isto tako nije do kraja razjašnjen. Nastao je mutacijom, ali nije sigurno da li parenjem divljih kunića koji su ulovljeni ili je pasmina nastala mutacijom kod udomljenih kunića. Poznat je slučaj 1984. godine da je ulovljen divlji kunić sa 15 cm dugom dlakom a i kasnije su ulovljeni divlji kunići sa nešto kraćom dlakom.
Nakon drugog svjetskog rata pasmina je bila raširena i intenzivno se uzgajala u Europi i kod nas pa su mnoge naše bake i prabake koristile angora vunu od kunića za izradu odjevnih predmeta (kapa, vesta ....).
Za izradu odjevnih predmeta se koristi pahuljasta vuna (vunica) koje ima oko 96 %.To je najtanja dlaka, skoro jednake debljine, a valovita po cijeloj duljini. Pahuljasta dlaka je debljine 10-12 mikrona. Kvaliteta krzna je veća što ima manje osjatih dlaka.
Ljubavi prima La obilje. Evo ovo zove Max. Da čuje šta mu je sa sestron
Vandove vele zlatne ruke. Ka Davorkine, Mirove, Ivanine. Šta san ih vidija
na djelu. Pripipale La su cijelu. Cilu. Skoro ozdravljenu. Moraće i sutra doć.
Triba pazit još uvik da slučajno ne proguca štogod. Pa povrača. Nismo ni tili
spomenit trovača.
Pa je dan završija – ko ono reče kanda kad mi rečemo kao, ka, skoro pa
istovjetno – kanda. Drago mi je i bilo opet vidit Vanda. Šta ga falu. Šta ga
svi falu. Mačke i pasi. Ribice zlatne. Šta je ka kolač oni ... oblatne. Šta je
prosid i bolesti životinja
zid. Prepreka. Ne daje jon njima. Taka mu i struka. Ka i zlatna mu ruka. Injekciju na zadnjen litru daje. La ne ćuti. Nit stenje, Nit reži. Nit La laje. Nije La ka i ja ...
foto slide show ovog posta: http://youtu.be/08i0NpDxGg8
Nema komentara:
Objavi komentar