splitskijudi

   

 

haj u ku poezija

ŠONET DRUGI  OLI TI  OMAŽ  TOMI

iša san zapalit španjulet
raspoložen ka Monet.
Oni slikar.
nisan ka Carević doktor. Oni likar.
Ttan. Sritan.
Pa sam pušija .... pušija ...
pa san popušija ... falain ZM
zafaljujuć i DIVu
još pušin .. neman za pivu.

I onda san Ga se sitija.
Rodija se 06. studenog 1935.
Živija je. Je: Živija je!
A točno prije miljun godin
04.veljače.1990. umra je.
Čovik. Boem,
pisnik, lip muškarac,
pivač,



TOMA BEBIĆ.

....
bija san dite glumac Kazališta "Titovi mornari" kad san ga upozna.
Pokojni Marko Bralić, Žele Vičević, Franko Strmotić
smijali su oneme šta je On
buba, bulažnija ... Sinja me.
Ka da me blagosivja, pomilova me poglavi,
razbija friz i reka nešto ka:

 
         

     




                 

                                                                                               

"...gleda san te u "Johna Peoplefoksa" ... bi' će o' tebe mali nešta ...
škovacin a more bit i .... macakin" ... Ka da je zna. Anarkišta. Vižionar.

(kupin boce a i "kupin i ubivan" pase - digitalcem i jubavju) ...
I umra je od smija. I Žele i Marko i Franko. Svi su umrli...

a ja ... ja san popizdija ... ka šta bi i svako dite prid kojim je Hollywood ...

A onda san naresta. I bija san velik .....

i jedan od najlipjih momenat mog života bija je kad smo se trefili u "Leonarda" ...i nalivali glavu. Satima ..

   

  

    

         

                                      



     

              

... i onako naliven ka majka bija san svjestan da san u Njegovu društvu. Isprsija san se ka i šta se prse svi oni šta umisle da su čunke od Grada. Ne pije On sa svakin ....
samo s onin koji plati ...i koji Ga sluša ...
i koji Mu kontreštaje ... s kojin se nasmije ...
Da je bilo bit pametan pa zapantit, zapisat.
Arhivirat.


Falain Bože šta živija je Toma Bebić :-)

             



 ......da se ne zaudobi:

ČA SMO NA OVON SVITU

Ča smo na ovon svitu,
ča smo na ovon svitu,
ča smo na ovon svitu,
čovik se upita.
Kad su puna justa,
kad se vino lije,
kad jema vele fjorini,
glende i šulaci,
namisto ovi da plače,
od srca se smije.
Ča smo na ovon svitu,
kad je život taki,
ča smo naovon svitu
čovik se upita.
Ča se more kad je život taki,
dokle jednon lipo cvita cviće,
dotle drugom samo drača niče.
Ča se more kad je život taki.
A čoviku svakon malo triba,
kad se rodi ni naramak slame,
kad otegne sve je crna zemja,
ne triba mu ni dva paša jame.

TU-TU, AUTO, VRAG TI PIZ ODNIJA

Jo, ča letidu isprid nosa

ove rugobe tonobili,

svu su nan ar´ju usmrdili

i tišinu prikinili!

Di mi je sad moj tovar Sivac,

di su njegove drage uši...

Miga bi s njima, pa zareva:

najlipju pismu vrilog lita!

I-A! I-A! I-A! I-AAA!

I boje da si mi krepa, Sivče,

sićan se kad si na Misec vika;

evo su nikidan i njegovu

lipost razotkrili!

Ništa mi više ni ostalo

o´ čista zvuka, loze i jutra;

ne čujen tvoju pismu, Sivče,

k vragu oni i oktan super!

I-A! I-A! I-A! I-AAA!

I boje da si mi krepa, Sivče,

sićan se kad si na Misec vika;

evo su nikidan i njegovu

lipost razotkrili!

Jo, ča je pametan oni moj barba Ljubo, 

osta je u vlaje na čistu ar´ju i frišku spizu!

Tu-tu, auto, vrag ti piz odnija!

I-A................Prrrrrrr....

LEUTE MOJ

Dogodilo se to jednoga dana u misecu,

tamo neke teške godine,

osta si sam, 

napušten brod,

leute moj.

Rastočija si se 

ka barilo,

leute moj.

I mriža je sagnjila,

leute moj,

osta si sam,

napušten brod.

Suze su nestale

iz tila tvog,

leute moj.

A sićanja naviru,

leute moj,

osta si sam,

tužan i tih.

Brodovi su isti ka i ljudi

zlu moru daju život svoj.

(Za tobom umiru.)

Brodovi su isti ka i ljudi

za suzu daju suze dvi.

(Za tobom umiru.)

Dogodilo se to jednoga dana u misecu,

tamo neke teške godine.

NEVERA

Evo ga ovodposli triest godin,

evo ga na mul, uvik ga je snija.

Evo me ovod posli triest godin,

evo me na mul, uvik san ga snija.

Nima više Jere, stare šjore Kate,

ne vidin ni Tomu, Ive je još tot.

Ive, Ive, Ive, jema li još koga!?

Ive, Ive, Ive, živi li još iko!?

Nevera, Nevera, Nevera!… Ooooooo!…

Sićan se, bija san mlad,

tri dana moga san veslat, a ne spavat1

Uzalud kad je došla nevera!

Nevera, Nevera, Nevera!… Ooooooo!…

U Italiju me bacilo more,

ukrca san se za ne prosit, pa u Čile!

Puste godine rada u rudniku!

Nevera, Nevera, Nevera!… Ooooooo!…

Evo me ovod posli triest godin,

evo me na mul, uvik san ga snija.

Nima više Jere, stare šjore Kate,

ne vidin ni Tomu, Ive je još tot.

Ive, Ive, Ive, jema li još koga!?

Ive, Ive, Ive, živi li još iko!?

Čuješ li me, Iveee!?! 

DEVIZNA BALADA

Cili život jema san svoj kumpir,

svoga špara i svoju bevandu,

a sad ništo verdure,

zubaca iz leda i botilju vina

kupi san u dućan.

Zac smi ih rodili,

zac smo s njima patili,

majko, moja majko,

kad nan nijednega ni.

Di su naša dica mila,

Majko, majko, kaži mi,

u ke su se kantune

svita razbižali.

Valja reć situ se mene,

i mene i stare svoje,

pa nan šalju devize,

dolore i koju marku.

Koji put dojde i pismo,

u njemu po dvi tri riči,

pitaju nas za zdravje

i je li čagod triba.

Ča čedu puste marke,

dolori i božje mane,

kad su nan oči daleko

u naše stare dane.

Osušilo se lozje,

raspukla maslina,

i smokva je pošla kvragu.

Jedino stari bor povrh kuće

ča je oduvik bi ovaki

za dišpet vrimenu

ka da se ruga…

Di su vaša dica mila,

ljudi, žene, kažite

u ke su se kantune

svita razbižali.

TAJNA MORA

Niste li danas vidjeli more,

valovi pricaju cudne price,

tajne dubina iznose vani,

tko da zna što nam nosi more.

Bile su tajne dubine mora,

cudljivost njegovu nismo znali,

poneku školjku, travu ili kamen,

to je sve što nam otkri more.

To je sve što nam otkri more,

To je sve što nam otkri more,

od tajni dubina gdje buja zivot!

To je sve što nam otkri more.

Bile su tajne dubine mora,

cudljivost njegovu nismo znali,

poneku školjku, travu ili kamen,

to je sve što nam otkri more.

To je sve što nam otkri more,

To je sve što nam otkri more,

od tajni dubina gdje buja zivot!